Kada govorimo o nečijoj sreći, tada govorimo o tome koliko je neko uspeo da ostvari svoje važne želje, koliko je uspeo da ostvari način života koji je u skladu sa vlastitim životnim vrednostima. Ali srećna ili nesrećna osoba nije izolovani pojedinac koji živi u nekom apstraktnom životnom kontekstu. U svačijem osećanju stepena zadovoljstva sopstvenim životom u velikoj meri učestvuju i drugi ljudi, posebno oni koje osoba doživljava kao bliske. Manje je poznata činjenica da u nečijem zadovoljstvu životom učestvuju i emocije voljenih osoba.
Nedavno su objavljeni rezultati jednog obimnog istraživanja koji su pokazali da je stepen nečijeg osećanja sreće i zadovoljstva životom u velikoj meri povezan sa stepenom tih osećanja kod emocionalnog partnera ispitivane osobe. Ako je jedan partner iz nekog razloga bio srećan, to je bio razlog za veću sreću drugog partnera. Princip je važio i kada su u pitanju neprijatna osećanja: ako je jedan partner iz nekog razloga bio manje srećan, i drugi je imao smanjen stepen sreće. Istraživanje je potvrdilo ono što smo i ranije znali: da kada se dvoje ljudi vole, emocije jedne osobe su razlog za emocije druge osobe i obrnuto. Kada se ljudi vole, a jedan od njih iz nekog razloga snažno pati, drugom će biti veoma teško da oseća sreću i zadovoljstvo. Ovakav emocionalni odnos dvoje koje se vole se zove emocionalna rezonanca.
Naravno, nije reč o direktnom prenošenju emocija, kao nekakve energije koja prelazi sa osobe na osobu. Teorija o „infektivnosti” određenih emocija je odbačena. Da li će neka, na primer, prijatna emocija jedne osobe biti razlog da druga osoba takođe oseti prijatnost, ili pak neprijatnost ili ravnodušnost, zavisi od odnosa koji postoji između tih osoba.
Emocionalna rezonanca je u stvari samo veoma izražena saosećajnost. Ljubav uspostavlja odnos veoma snažnog saosećanja. Kako je voljena osoba veoma važna onome ko voli, važna su i njena osećanja. Kada je voljenoj osobi teško, to je razlog da se onaj ko voli oseća takođe neprijatno, a kada je voljena osoba srećna i zadovoljna, to je razlog za zadovoljstvo onoga ko voli.
Ali nije reč samo o reagovanju na osećanja voljene osobe, već o aktivnom principu, o biranju takvih ponašanja koja će kod voljene osobe izazvati prijatna osećanja, a izbegavanju onih koja će je iritirati. Ali kada je neko ponašanje veoma važno onome ko voli, saosećanje više nije razlog za odustajanje od tog ponašanja.
Oko osećanja voljene osobe se treba potruditi jer nam se to, kako je pokazalo istraživanje, kroz emocionalnu rezonancu vraća kao naša vlastita sreća.
Divni tekstovi!
ОдговориИзбриши