Ako volimo nekoga, to ne znači da volimo i sva njegova ponašanja i da prihvatamo sve njegove želje. Zbog toga oni koji razlikuju osobu od ponašanja znaju da vole partnera i onda kada im se ne sviđa neki njegov postupak
Postoji razlika između osobe i onoga što osoba čini. Na primer, veoma pametna osoba može izgovoriti poneku glupost. Ovo razlikovanje osobe od njenog ponašanja je izuzetno važno jer ima duboke psihološke posledice. Možemo reći da se ljudi dele na one koji ovu razliku poznaju i one koji je ne poznaju. Oni prvi imaju daleko bolje odnose sa drugim ljudima, ali i sa samima sobom. I jedni i drugi različito razumeju ljubav.
Ljubav je odnos prema drugome kao osobi, kao ljudskom biću. Ako pravimo razliku između osobe i njenih postupaka, onda postaje moguće da imamo različit odnos prema osobi od odnosa prema njenim postupcima. U tom slučaju ljubav, koja je pozitivan odnos prema osobi, nije poništena negativnim odnosom prema nekom njenom postupku. Ako volimo nekoga, to ne znači da volimo i sva njegova ponašanja i da prihvatamo sve njegove želje. Zbog toga oni koji razlikuju osobu od ponašanja znaju da vole partnera i onda kada im se ne sviđa neki njegov postupak. Oni takođe znaju da razlikuju sebe od svojih postupaka i znaju da ih partner voli i onda kada kritikuje neko njihovo ponašanje. Njihova predstava o ljubavi uključuje konflikt i kritiku. Sasvim drukčiji stav ima osoba koja ne razlikuje sebe od svojih postupaka. Ona misli da onaj koji ne prihvata ili osuđuje neko njeno ponašanje u stvari osuđuje i odbacuje nju kao ličnost, kao osobu, kao ljudsko biće. Zbog toga će ona svaku kritiku nekog njenog ponašanja ili odbijanje ispunjenja neke njene želje doživljavati kao odbacivanje, kao negaciju ljubavi.
To proizlazi iz toga što ona svaki svoj postupak i svaku svoju želju doživljava kao deo sebe. Na primer, što joj je neka želja važnija, to je više doživljava kao deo sebe. Ona ima odnos prema svojim postupcima kao da su oni organi iz kojih je sastavljeno njeno telo.
Osoba koja ne razlikuje sebe od svojih postupaka otpisuje mogućnost promene. Kada od nje tražimo da nešto promeni, to doživljava kao zahtev da ona bude neko drugi, da ona ne bude ona. I zato će u svađi uvređeno uzviknuti: Takav sam kakav sam. Ili uzmi ili ostavi!
I zato su reči veoma važne, pogotovu kada kritikujemo ili odbijamo neku želju. Formula je u jasnom pokazivanju dvojnosti: pokazati da prihvatamo osobu i pokazati da ne prihvatamo ponašanje ili želju. Kritiku uvek jasno uputiti ponašanju, a nikako ne osobi. Kada pohvalimo osobu, a kritikujemo ponašanje, tada voljenoj osobi pomažemo da počne da razlikuje sebe od svog ponašanja. A to je put u promenu neželjenog ponašanja.
Iako je davno u Bibliji napisano: Mrzi greh, a ne grešnika, još uvek učimo ovu razliku.
Dr. Zoran Milivojević
Нема коментара:
Постави коментар