30.10.2009.

PSIHOLOGIJA - Mržnja i strast


Oni koji mrze nakon ljubavi treba da znaju da postaju žrtve mržnje, jer ona emocionalno vezuje za bivšeg partnera, nekada jače nego sama ljubav

Sigurno ste nekada čuli da neko ko je ranije govorio kako voli neku osobu izjavljuje da je sada mrzi. Takve izjave rađaju pitanja o povezanosti ljubavi i mržnje. Koliko su ljubav i mržnja povezana osećanja?

Kada neku osobu volimo, tada imamo pozitivan odnos prema njoj kao ljudskom biću. Sviđaju nam se oni ljudi koje u skladu s našim kriterijumima ocenjujemo pozitivno. Zbog toga u prisustvu tih ljudi osećamo prijatnost koja nas motiviše da im priđemo, da ostanemo u kontaktu sa njima. Upravo zato je i nastala reč prijatelj. Iz želje da takav odnos traje, emocionalno se vezujemo za tu osobu, pa osećamo pripadnost, povezanost, solidarnost i sve ono što obuhvatamo pojmom ljubav.

Poput ljubavi, mržnja je osećanje prema drugome kao osobi. Dok je u ljubavi naša ocena druge osobe veoma pozitivna, u mržnji je ona veoma negativna. Kada zaključimo da je drugi zla osoba, tada nastaje mržnja. A ljudi najčešće drugog označavaju kao zlog onda kada misle da je on svesno i namerno, neopravdano, bez ikakvog razumnog razloga ili povoda, ugrozio ili uništio nešto što je za njih vrednost.

Prema tome, ljubav i mržnja su toliko suprotna osećanja da se međusobno isključuju. Veoma je teško istovremeno osećati i ljubav i mržnju prema jednoj osobi. Ne samo da su takvi odnosi u kojima se smenjuju periodi ljubavi i mržnje haotični, već je i sama osoba koja se tako oseća potpuno zbunjena svojim osećanjima. Ali odnos mržnje može doći posle odnosa ljubavi.

Onaj ko je nekada voleo počinje da mrzi kad počinje da misli da ga je drugi prevario, razočarao, odbacio, iskoristio, ponizio i slično. Mržnja se rađa iz potrebe za osvetom: drugi je zao i treba da ispašta!

Oni čija je zaljubljenost neuzvraćena nalaze razlog za mržnju u svom doživljaju da je drugi uživao u tome što ih je prezrivo odbacio. Misle da drugi smatra da zaslužuje nekog boljeg, dostojnijeg sebe, da je drugi ohola, zla osoba čiji postupak zaslužuje osvetu.

Drugi čest razlog za mržnju jeste kada drugi napusti osobu nakon perioda ljubavi i zajedničkog života. Tada ostavljena osoba zaključuje da je izneverena, da je ona gubitnik, a drugi pobednik. Iz takvog doživljaja nepravde javlja se osvetnička mržnja koja je tako česta u teškim razvodima.

Treba izbegavati one načine razmišljanja koji dovode do mržnje jer je ona veoma opasno osećanje povezano sa uništenjem, sa ubistvom drugog. Oni koji mrze nakon ljubavi treba da znaju da postaju žrtve mržnje, jer ona emocionalno vezuje za bivšeg partnera, nekada jače nego sama ljubav.

Dr. Zoran Milivojević

Нема коментара:

Постави коментар