09.06.2015.

Jedan od prvih intervjua - IDORA SMO SVI MI

 (do sada zabeležen samo u pisanoj formi City-a. 2009.god)
                                

1.        Да ли постоји извесни страх од првог романа? Како се осећа писац који дебитује обимним делом и има шта да каже? Или трему успевате да победите у старту и трудите се да не очекујете превише?

D.K.               Ne bih rekla da osećam strah, već odgovornost. Debitujem drskim romanom koji većini baca rukavicu u lice i izaziva ih na dvoboj stavova, shvatanja morala, etike. Da bi većina pisaca pokazala uzvišenost, smisao života, lepe strane ljudske duše i sav njen sjaj, mora prvo prikazati dno, intelektualno i psihičko poniranje, sunovrat i vulgarnost koji često postaju deo nas a mimo naše volje. Svest o lepom nikako ne sme isključiti svest o lošem, naprotiv, reciprocitetno deluju jedno na drugo, i prisutni su u nama skoro jednako, s tim što mi vremenom postajemo ono za šta se od ta dva odlučimo. Ovaj roman zapravo i govori o tome šta se dešava kada dozvolimo da jedna od ove dve suštine preovlada u nama. Prikazati život autentičnim i manje dopadljivim izaziva animozitet kod većine, ali u isto vreme otvara u njima ključna pitanja i izvodi gomilu iz letargije i ravnodušnosti u koju vremenom zapadnu. Ljudi su uspavani, treba ih probuditi. Ja želim da ih probudim, a tu nema mesta tremi. Na vreme sam naučila da nikada ne očekujem previše, ali da u isto vreme uradim sve da bih što više dobila. Kada govorim o dobitku, mislim isključivo na duhovnu satisfakciju, na potpunost koju mogu izvući iz nekog svog truda da svoju zamisao sprovedem u delo. Iskreno, moram ipak priznati da bih rado posmatrala kako moja dela napreduje nezavisno od mene. Ja sam od onih retkih ljudi koji imaju svoje sopstvene univerzume u kojima se trude da žive prilično neopaženo i skromno. Rado bih da svu medijsku pažnju prebacim na Idorin a ne na svoj život, jer moj je, verovali ili ne, dosadno normalan i uravnotežen jednostavnošću.


2. Ваша насловна јунакиња Идора као и многе девојке данас пролазе кроз свет преиспитивања и спонзорског начина живота, материјализам и егоизам на првом месту. Да ли ви њу правдате, волите, желите да је одбраните? Има ли Идора доста ваших ставова о сексу, љубави, мушко-женским односима, религији, политици?

D.K.        Ja znam da ona zapravo postavlja pitanje granica do kojih se sme ići i da ima dosta negativnih implikacija u smislu socijalne prihvatljivosti, ali ta devojka je samo ljudsko biće koje je izgradilo sebe i svoje ponašanje na stradanju, patnji i kontinuiranom trpljenju. Ja, kao autor, pokušavam da opravdam svaki pojedinačni lik iz romana. Treba biti dovoljno vešt pa zaći u psihu i otud izvući primarne nagone, specifični izgrađeni karakter i samu suštinu koja ga je kao takvog oblikovala. Uvek polazim od toga da se čovek ne rađa zao i loš, već da ga takvim načini ponekada vrlo nepravedan život, ljudi koji ga okružuju i neke gorke životne situacije na kojima mu sigurno ne možete zavideti. Otud i naziv jednog poglavlja u knjizi: Svi smo mi tabula rasa po kojoj nekada pišu barabe. Idorini i moji stavovi su slični samo po pitanju religije i politike. Mislim da obe društvene pojave služe pre svega sebi a ne narodu i da imaju svrhu potčinjavanja i kontrolisanja mase a zarad dobrobiti manjine. Ovo ne isključuje zdarvorazumsku nužnost za autoritetima koji će voditi zemlju, niti dovodi u sumnju moju veru koja nema veze sa religijom već sa duhovnošću. Vera srca i duha je mnogo čistija i iskrenija od svakog oblika religije.



3.        Плашите ли се да ће вас можда поредити са вашим колегиницама и неким колегама који су се сличном тематиком већ бавили у својим недавним делима? Да ли мислите да су данас све приче већ испричане и да је тешко наћи нешто епохално ново за публику?
D.K.          Ne vidim smisao u bojazni od upoređivanja sa drugima. Ljudski kriterijumi se, u krajnjem slučaju, baziraju na principu upoređivanja sa nečim što im se lično učinilo kvalitetnim ili manje dobrim. Ono što delo ipak čini originalnim, ne samo kod mene, nego kod svih pisaca i stvaralaca uopšte, lični je pečat koji dajemo svojim stilom, stavovima i doslednošću koja prati prva dva. Naravno da sve priče nisu već ispričane – kako bi inače nastala Idora? Mislim da epohalna dela mogu proizilaziti iz nauke, konkretno: medicine, fizike, matematike, tehnologije, dok književna dela sama po sebi u velikoj većini slučajeva ne mogu tako glasno odjeknuti. 


4.        Да ли Идора има везе са Вама? Зашто сви мисле да је ауторов јунак заправо његов алтер его? Можете ли да се удаљите од својих јунака, па и ње? Где је прави спас, има ли наде за спасење тих душа?
D.K.        Jednom prilikom već sam rekla da je lako verbalno iznedriti ideale, a teško je opovrgnuti samog sebe u delima, koja postoje da vam budu totalni opozit! U ovom romanu je upravo to slučaj. Idora ima veze sa svakim od nas, pa i sa mnom, ali ako me konkretno pitate da li vodim život poput njenog i da li moja liberalnost doseže granice iz romana, moraću da vas razočaram i odrečno odgovorim – ne! U tom smislu Idora nema veze sa mnom. Dr Jovičić je u jednoj svojoj knjizi lepo rekao da ukoliko jednu sredinu potresa stalna nesloga, nemir, kriminal, pad morala, netrpeljivost napetost i slično, to mora biti odraz sličnog stanja u dušama pojedinaca. Zato tvrdim da je ona proizvod današnjice. Geografski položaj, konkretno mislim na Srbiju, loš materijalni status, pretežno negativna iskustva iz prošlosti čine od nje intrigantnu, promiskuitetnu ličnost, sklonu raznim previranjima psihe i amoralnosti u svrhu ličnog zadovoljenja, pre svega na emotivnom planu. Loše je to što ona emocije sve češće pokušava da oživi i doživi kroz fizičko i materijalno zadovoljenje. Na žalost, to je sve češći primer stvarnih životnih priča. Zato se misli da je autorov junak zapravo njegov alter ego, da i on sam živi neka svoja potonuća, što u ovom slučaju nije tačno, a može biti. Ljudi su negde usput, grabeći život kroz puku egzistenciju i boreći se za osnovna ljudska načela i prava izgubili nit sa duhovnošću i, što je najgore, izgubili i prvobitni smisao same borbe i egzistencije. Tako se ogoli duša – ono najsvetije u čoveku. Idora je došla upravo do tih granica ogoljenosti, otud i naziv romana Gola Idora. Iako je eksplicitan, nabijen seksualnošću i bez tabua, sam naziv konkretno govori o duhovnoj golotinji, koja je danas vrlo učestala. Spas je u iskrenoj ljubavi i požrtvovanju, to su rekli mnogo mudriji pre mene – Hrist, Buda, Muhamed...


5.        Читаоци током романа па и на самом крају остају у шоку, запањени и укочени, јер ваша хероина не уме да се промени, не напредује превише, и да ли можда постоји могућност да је публика не заволи? Да ли је она негативац до краја која више не уме да води  другачији живот?

D.K.    Interesantno je to da oni koji su do sada pročitali knjigu imaju mahom pozitivan stav prema Idori, iako je ona klasični primer antiheroja. Mislim da njihove simpatije bude ne njena dela, koja su u sukobu sa moralom, verom, zdravom seksualnošću, već njeni stavovi i opažanja koje jasno iznosi u knjizi kroz svoja unutarnja razmišljanja o ljudima, religiji, braku, smislenosti dobra i zla. Ona je vrlo sarkastična, precizna u opažanju iskrivljenog stanja svesti današnjice i inteligentna. Kao takva dozvolila je sebi da se odrekne ideala i da svesno krene putem bluda, grešnosti, poroka u krajnjem slučaju – putem samouništenja. Sofisticirane i pametne osobe inače su mnogo češće sklonije krajnostima, ekstremnim ponašanjima i samodestrukciji jer njihov um poseduje previše informacija koje vremenom, usled preterano mnogo misaonih kalkulacija, analiza i bezuspešnih pokušaja da se prodre u srž suštine života, dotičnu osobu čine frustriranom i uvek nezadovoljnom, jer valjanog i univerzalnog odgovora nema, to svi mi vremenom shvatimo.
Idoru ne morate voleti da bi vas zaintrigirala, ona će to svakako uraditi. Posle nje niko nije ravnodušan. Ona ljudima dotakne dušu jer svako je bar u nekoj svojoj životnoj situaciji bio ona, ako ne kroz dela, a onda svakako u misaonoj formi i u stavovima. Idora nije negativac, Idora je osoba koja se protiv bola bori na pogrešan način.


6.        Да ли сте до сада задовољни одјеком романа? Да ли је можда у плану и екранизација у форми ТВ серије или филма јер има потенцијала за то? Како желите да ваша Идора настави свој живот, биће наставка романа?


D.K       Iskreno, očekivala sam mnogo negativnih kritika zbog obilne kontroverznosti samog romana. Umesto toga, čitalačka publika je izvanredno prihvatila delo. Izgleda da je Idora Crvenkapa koja je sem vukova vešto pojela i svoje čitaoce. Zbog velikog interesovanja, u pripremi je drugo izdanje to jest reizdanje knjige a bilo je i razgovora o mogućem pisanju scenarija. Da li će nastaviti sa svojim šokantnim i po konzervativnu svest neprihvatiljivim načinom života moraće da odluče oni koji su zavirili u njen život i otud se vratili zatečeni, ogorčeni, uzbuđeni, nasmejani, oduševljeni, zbunjeni, sa gorkim ukusom u ustima. Uostalom, Idora već živi svoj život; pogledajte onu devojku u komšiluku, na ulici, u supermarketu, u onom luksuznom automobilu, zar vam se nije učinilo da je to baš ona? Verovatno jeste, i verovali ili ne, opet nešto smera, nastavljajući odlučno tamo gde je stala. Zašto? Zato jer je high addicted girl – visoko ovisna o moći i svim mogućnostima koje ona pruža. Takvi ljudi nikada ne odustaju, pa neće ni ona, a ni mnogi drudi današni antiheroji.



Prepiska prenešena iz intervjua datog mejlom.

Нема коментара:

Постави коментар