IZ NEOBJAVLJENIH DELA DANIJELE KNEZ

     Iako me mnogi znaju kao autorku Gole Idore (gde sam na sarkastičan i kontroverzan način sa uplitom autentičnih dijaloga i pripovedanja po principu undergraund slenga, predstavila Srbiju nakon moralnog i svih ostalih potonuća u vredonosnom smislu;  podsetiću vas da sam mnogo pre nje, onih dana početaka ratova na prostorima širom bivše Jugoslavije, sa svojih nepunih šesnaest, sedamnaest.. koliko već  godina, svet  posmatrala dosta ozbiljnije, te da sam i sama po prirodi  ’stvaralačkog pera’ privatno dosta drugačija, možda čak i konzervativnija ako uračunam lične stavove. Čisto da se ne zaboravi (da i ja sama ne smetnem s uma ono što sam nekada stvarala) izneću ovde neke moje citate iz prethodna dva romana kojima bar za sada nije ni vreme ni mesto da se objave – što naravno nikako ne umanjuje njihovu vrednost.

Hrišćanstvo smo urezali u krv; oni su je prosuli. Zatim smo veru usadili u oko; oslepeli su nas. Naposletku smo sva pravoslavna nadanja udenuli u srpske žuljave noge; zato proganjani bežimo, saplićemo se ali ne posustajemo.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

Kada bi svo zlo ovoga sveta stavili na naše terazije pravde, preuzevši ličnu odgovornost i sagledavajući bez pristrasnosti, toliko bi sve prevagnulo na jednu stranu, da bismo se uplašili samih sebe.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

Svete, čuvaj se svojih ludaka. Oni još nisu završili misiju, bar ne dok ne podele svoje ludilo sa tobom.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

Samo su one reči moćne koje ostaju nedorečene,  samo su ona srca velika koja ostaju neshvaćena. Reći sve znači zatvoriti krug i sebe u njemu.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

Usnuli sanjari, predstavnici aristokratije otimanja, beru sreću sa drveća sudbine i i ne mole nikoga ni za šta.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

SRB

     Ti si Srb. Znam. Osećam to po tvom znoju. Smrdiš na konjski vonj. Upregnut si i išiban. Vučeš sa sobom tvoje polumrtvo telo i svađaš se sa svojim polumrtvim mislima. Guraju te u kaljugu i kradu plodove sa tvojih oranica. Daju ti rđavo ordenje za hrarost. Žrtvuješ sinove i kćeri, učeći ih ponosu umirućih naroda. Dao si da ti oči iskljuju lešinari i da ti telo u tuđini proguta neplodna zemlja spašavajući tuđe domove i tuđu decu. Tuđa deca su danas divlji psi koji se hrane tvojim mesom. A, ti? Šta je sa tobom? Tebi je još jedino ostalo da se tako gladan i izmučen hraniš crvima da se i oni u tvom očaju ne bi hranili tobom.

Danijela Knez iz neobjavljenih dela

SRBIJA SE SRPSTVU KLELA

     Ne govorite laži!Niko da ih nije rekao, čujete li?! Neko me je iskidao i bacio me psima – ali to niste vi. Niste vi? Da li ste me vi izdali? Lažete! Gledate me u oči i kažete da niste. Preživeću ja... o još kako. Gaze po meni i pljuju me oni koji mi se zaklinju na vernost. Dah mi je umoran zbog vas. Mučite me. Čekate moje mrtvo telo; kada ga rastrgnu zveri, tek onda ćete se za njega boriti  i vi, hijene i lešinari, ako pre toga od nesloge i zavisti ne pojedete jedni druge.Zašto ste me izdali? Zar oni koji mi se zaklinju na vernost – moji laureati u udobnim stolicama nalik na prestole, moje maskote kraljeva i vladavina koje biraju moja deca. Da ste me štitili, da ste me bar malo voleli i da se mnogi od vas nisu prodali, ja ne bih bila ono što sam sada. Ne bih bila ni Sodoma ni Gonmora,  ni krv, ni glad, ni patnja, ni groblje svojo deci.  Bila bih mati Srbija! Bila bih ponos!

Danijela Knez iz neobjavljenih dela